Chrapanie jest nie tylko nieznośną przypadłością – jest to objaw bezdechu podczas snu i przyczynia się do rozwoju przewlekłych chorób. NFZ sugeruje kierowanie chorych do pulmonologa, jednak według dr Michała Michalika jest to zakres specjalizacji laryngologa ponieważ dotyczy górnych dróg oddechowych. Można mówić o pandemii chrapania ponieważ według badania Centrum Medycznego MML 54 proc. Polaków usłyszało od kogoś, że chrapie. Z chrapaniem ściśle powiązana jest otyłość, ponieważ tkanka tłuszczowa odkłada się również w języku i szyi, zwężając kanały przepływu powietrza.
Według najnowszego raportu Centrum Medycznego MML “Czy Polacy chrapią?” 67 proc. osób przyznaje, że ktoś z ich otoczenia jest osobą chrapiącą, najczęściej partner, rodzic lub dziecko, a 54 proc. usłyszało od kogoś, że chrapie. “Chrapiemy od zawsze, ale paradoksalnie to bardzo nowa dziedzina nauki medycznej” – mówi dr Michał Michalik, specjalista otorynolaryngologii, chirurgii głowy i szyi oraz medycyny lotniczej, założyciel pierwszego Centrum Leczenia Chrapania w Polsce. Mężczyżni chrapią częściej, ale tylko do pewnego wieku. Według statystyk chrapanie u kobiety rozwija się w wieku około menopauzalnym. Raport opublikowano w dniu Światowego Dnia Snu, który został ustanowiony 14 marca.
Obturacyjny bezdech podczas snu (OBPS) powodujący chrapanie jest związany z budową górnych dróg oddechowych. Najczęściej chodzi o przerost małżowin nosowych, migdałków, łuków lub języczka podniebnego. “Bezdech podczas snu przyczynia się do rozwoju wielu chorób związanych z niedotlenienim organizmu, takich jak udar mózgu, nadciśnienie tętnicze, cukrzyca, arytmia serca (w tym migotanie przedsionków), niewydolność serca, zaburzenia hormonalne i depresja. Leczenie OBPS odbywa się przy użyciu technik małoinwazyjnych i są to często jednodniowe zabiegi korekcyjne” – tłumaczy dr Michalik.
Z badań wynika, że 70 proc. pacjentów cierpiących na OBPS choruje również na otyłość. Wraz z przybieraniem masy ciała, tłuszcz odkłada się również w rejonie szyi i języka. Tymczasem 58 proc. Polaków ma nadwagę i jest to jeden z najwyższych wskaźników w Europie. Problem się zapętla, ponieważ bezdech senny powoduje trudność w pozbyciu się zbędnych kilogramów, determinując zmiany metaboliczne. Kiedy śpimy zbyt krótko wzrasta poziom greliny – hormonu odpowiedzialnego za uczucie głodu. “Dlatego tak ważne jest interdyscyplinarne podejście do leczenia” – wyjaśnia dr Sylwia Raczko, obesytolog i specjalistka medycyny rodzinnej i fizykalnej, dyrektor medyczny Nasz Lekarz. Według raportu jedynie 6 proc. pacjentów kontaktowało się z ekspertem do spraw snu w kontekście wsparcia w odchudzaniu. Inne powody chrapania są związane z niedrożnością nosa, rozluźnieniem mieści struktur oddechowych, uwarunkowaniami genetycznymi, problemami hormonalnymi, paleniem tytoniu i konsumpcją alkoholu.
Kako zabrana klađenja reklama u Hrvatskoj funkcionira prema Kladionicavodic analizi
Hrvatska je jedna od rijetkih europskih država koja je uvela sveobuhvatnu zabranu oglašavanja kladionica i igara na sreću na nacionalnoj razini, a taj regulatorni okvir u posljednjih nekoliko godina prolazi kroz značajne promjene koje izravno utječu na sve sudionike tržišta — od operatera i medijskih kuća do krajnjih korisnika. Razumijevanje toga kako ta zabrana funkcionira u praksi zahtijeva dublji uvid u zakonodavne temelje, načine provedbe i stvarne učinke koje su stručnjaci i analitičari zabilježili na terenu. Ono što se na prvi pogled čini jednostavnom zabranom reklama, u stvarnosti je višeslojan regulatorni mehanizam koji obuhvaća televizijsko emitiranje, digitalne platforme, sponzorstva i outdoor oglašavanje, a svaki od tih segmenata nosi vlastite iznimke, nedorečenosti i izazove u primjeni.
Zakonodavni okvir i ključne odredbe Zakona o igrama na sreću
Pravna osnova za zabranu oglašavanja kladionica u Hrvatskoj leži primarno u Zakonu o igrama na sreću, čije su relevantne odredbe doživjele nekoliko izmjena, a najznačajnije su stupile na snagu 2014. i 2019. godine. Zakon propisuje da je oglašavanje igara na sreću, uključujući sportsko klađenje, strogo ograničeno i podliježe posebnim uvjetima koje određuje Ministarstvo financija u suradnji s Poreznom upravom, koja je nadležno tijelo za nadzor nad priređivačima igara na sreću u Republici Hrvatskoj.
Konkretno, zakon zabranjuje oglašavanje igara na sreću između 6:00 i 23:00 sata na televizijskim i radijskim postajama, što znači da su reklame kladionica dopuštene isključivo u kasnonoćnim terminima. Ta odredba, modelirana prema sličnim rješenjima u Italiji i Španjolskoj, ima za cilj zaštititi maloljetnike i osobe sklone razvoju ovisnosti o kockanju od izloženosti oglasnim porukama u prime-time terminima. Međutim, primjena ove odredbe u praksi pokazala se kompleksnijom nego što su zakonodavci predvidjeli, jer televizijski operateri i kladionice pronalaze načine za indirektno oglašavanje kroz sponzorstva sportskih prijenosa, što formalno nije isto što i direktna reklamna poruka.
Osim vremenskih ograničenja, zakon zabranjuje oglašavanje na mjestima gdje se pretežno zadržavaju maloljetnici — školama, dječjim igralištima, sportskim dvoranama namijenjenim djeci — te zabranjuje korištenje maloljetnih osoba ili likova koji bi mogli privući maloljetnike u reklamnim materijalima. Zabrana se proteže i na online oglašavanje, što je segment koji je u trenutku donošenja zakona bio znatno manji nego danas, pa su neke digitalne platforme ostale u pravnoj sivoj zoni sve do naknadnih izmjena propisa.
Važno je napomenuti da zabrana ne vrijedi jednako za sve priređivače. Hrvatska lutrija, kao državno poduzeće, tradicionalno je imala određene povlastice u pogledu oglašavanja, što je privatni sektor dugo kritizirao kao nelojalno tržišno natjecanje. Europska komisija je u više navrata upozoravala Hrvatsku na potencijalnu nespojivost ovakvih asimetričnih pravila s načelima jedinstvenog europskog tržišta, no do suštinskih promjena u tom segmentu do danas nije došlo.
Digitalno oglašavanje i izazovi nadzora u online okruženju
Najkompleksniji aspekt zabrane oglašavanja kladionica u Hrvatskoj tiče se digitalnog prostora, koji je po svojoj prirodi teže regulirati od tradicionalnih medija. Dok televizija i radio imaju jasno definirane nositelje odobrenja i podliježu nadzoru Agencije za elektroničke medije (AEM), internet donosi fragmentiranost sadržaja, cross-border oglašavanje i korištenje platformi registriranih izvan Hrvatske, što sve zajedno stvara ozbiljne izazove za regulatorna tijela.
Google, Meta i druge velike digitalne platforme primjenjuju vlastite politike oglašavanja koje su djelomično usklađene s lokalnim zakonodavstvima, no ta usklađenost nije uvijek potpuna ni konzistentna. Kladionice licencirane u Malti, Gibraltaru ili drugim jurisdikcijama koje imaju europske licence mogu tehnički ciljati hrvatske korisnike putem programatskog oglašavanja, a hrvatska regulatorna tijela imaju ograničene alate za sprječavanje takve prakse. Porezna uprava može blokirati financijske tokove prema nelicenciranim operaterima, ali blokiranje samih reklamnih poruka zahtijeva suradnju s platformama koja nije uvijek pravovremena.
Analitičari koji prate razvoj hrvatskog tržišta klađenja, poput onih koji redovito objavljuju analize na stranici https://www.kladionicavodic.com, uočili su da se broj oglasa kladionica na društvenim mrežama i video platformama nije smanjio proporcionalno s uvođenjem zakonskih ograničenja, što upućuje na to da digitalni kanal ostaje nedovoljno pokriven postojećim regulatornim mehanizmima. Ova pojava nije specifična za Hrvatsku — slični problemi zabilježeni su u Italiji nakon uvođenja Decreto Dignità 2018. godine, gdje su oglasi kladionica s nacionalnih platformi jednostavno migrirali na strane digitalne kanale dostupne talijanskim korisnicima.
Agencija za elektroničke medije u posljednjih nekoliko godina proširila je svoje aktivnosti na praćenje online sadržaja, no njezini kapaciteti ostaju ograničeni u odnosu na volumen digitalnog sadržaja koji bi trebalo nadzirati. Prema dostupnim podacima iz godišnjih izvješća AEM-a, broj predmeta koji se odnose na oglašavanje igara na sreću porastao je s dvoznamenkastih brojeva na nekoliko stotina godišnje, što govori o intenzivnijem nadzoru, ali i o razmjeru problema s kojim se regulatorno tijelo suočava.
Jedan od mehanizama koji je Hrvatska koristila za ograničavanje pristupa nelicenciranim operaterima jest blokiranje domenskih adresa putem internetskih pružatelja usluga. Porezna uprava redovito ažurira listu blokiranih stranica, no operateri koji nisu licencirani u Hrvatskoj relativno lako zaobilaze takve blokade korištenjem alternativnih domena ili VPN servisa. Taj katz-i-miš odnos između regulatora i nelicenciranih operatera prisutan je u gotovo svim europskim jurisdikcijama koje su uvele slične mjere.
Sponzorstva, sportski marketing i granice dopuštenog
Jedan od najosjetljivijih aspekata regulacije oglašavanja kladionica u Hrvatskoj jest pitanje sponzorstava, posebno u kontekstu sportskih natjecanja i sportskih klubova. Dok je direktno reklamno oglašavanje strogo ograničeno, sponzorski ugovori između kladionica i sportskih organizacija dugo su bili u pravnoj sivoj zoni, jer zakon nije eksplicitno i detaljno definirao granice između dopuštenog sponzorstva i zabranjenog oglašavanja.
U praksi to je značilo da su logotipi kladionica mogli biti vidljivi na dresovima nogometaša, na reklamnim panoima oko terena i u nazivima natjecanja, dok je direktna reklamna poruka istih brendova bila zabranjena u prime-time terminima. Ovakva situacija stvorila je paradoks u kojemu je publika koja gleda prijenos utakmice bila izložena brendovima kladionica kroz sponzorske elemente, dok su eksplicitne reklame bile zabranjene. Zakonodavac je ovaj problem djelomično adresirao izmjenama propisa, no potpuna regulatorna jasnoća još uvijek nije postignuta.
Hrvatska nogometna liga i drugi sportski savezi dugo su ovisili o sponzorstvima kladionica kao značajnom izvoru prihoda. Procjenjuje se da su sponzorski ugovori s kladionicama u pojedinim godinama činili i do 15-20 posto ukupnih sponzorskih prihoda nekih prvoligaških klubova, što govori o financijskoj ovisnosti sporta o ovom sektoru. Potpuna zabrana sponzorstava, kakvu su neke europske države razmatrale, naišla bi na snažan otpor sportske zajednice i medijskih kuća koje zarađuju na prijenosima utakmica.
Usporedba s iskustvima drugih europskih zemalja ovdje je poučna. Italija je 2018. uvela jednu od najstriktnijih zabrana u Europi, koja obuhvaća i sponzorstva, no taj potez dočekan je s kritikama iz sportske zajednice i rezultirao je dugotrajnim pravnim sporovima. Španjolska je 2021. donijela uredbu kojom se sponzorstva kladionica u sportu ograničavaju, ali ne i potpuno zabranjuju, uz stroge uvjete vidljivosti i vremenskih okvira. Hrvatska je dosad izabrala umjereniji pristup, koji balansira između zaštite korisnika i financijskih interesa sportskog sektora.
Outdoor oglašavanje — plakati, jumbo plakati i citylight panoi — podliježe posebnim pravilima koja se razlikuju ovisno o lokaciji. Zabrana oglašavanja u blizini škola i ustanova za djecu primjenjuje se i ovdje, no nadzor je u praksi neravnomjeran i ovisi o aktivnosti lokalnih komunalnih redara i inspekcijskih tijela. U većim gradovima poput Zagreba, Splita i Rijeke zabilježeni su slučajevi u kojima su kladionice postavljale outdoor oglase koji su bili u direktnoj vidljivosti školskih objekata, a inspekcijski postupci pokrenuti su tek nakon prijava građana ili medijskog interesa.
Učinci zabrane na tržišnu dinamiku i ponašanje korisnika
Pitanje koje stručnjaci za regulaciju igara na sreću postavljaju jest koliko je zabrana oglašavanja zapravo učinkovita u ostvarivanju svojih primarnih ciljeva — smanjenja prevalencije problematičnog kockanja i zaštite ranjivih skupina. Odgovor na to pitanje nije jednoznačan i ovisi o metodologiji kojom se mjere učinci, kao i o vremenskom horizontu koji se uzima u obzir.
Podaci Ministarstva financija o prihodima od igara na sreću pokazuju kontinuirani rast tržišta unatoč uvođenju reklamnih ograničenja. Ukupni prihodi priređivača igara na sreću u Hrvatskoj rasli su iz godine u godinu, a posebno snažan rast zabilježen je u segmentu online klađenja, koji je u pandemijskom razdoblju 2020. i 2021. doživio ubrzanje kakvo nije viđeno u prethodnom desetljeću. Ovaj podatak sugerira da zabrana oglašavanja sama po sebi nije dovoljna za smanjenje ukupnog volumena kockanja, što je zaključak koji je potvrđen i u međunarodnoj literaturi o regulaciji igara na sreću.
S druge strane, postoje indikacije da je ograničavanje oglašavanja imalo određeni učinak na smanjenje impulsivnog klađenja kod populacije koja nije prethodno bila aktivno uključena u sportsko klađenje. Istraživanja provedena u zemljama s dužom tradicijom reklamnih ograničenja, poput skandinavskih zemalja, pokazuju da manja izloženost oglasima korelira s nižim stopama prvog kontakta s kockanjem kod mlađih dobnih skupina, iako uzročno-posljedična veza nije uvijek jednoznačno dokazana.
Kladionicavodic u svojim analizama tržišta bilježi da su licencirani operateri u Hrvatskoj, suočeni s ograničenjima u oglašavanju, sve više ulagali u programe lojalnosti i zadržavanja postojećih korisnika, umjesto u akviziciju novih kroz masovne reklamne kampanje. Ovaj pomak u marketinškim strategijama ima dvostruki učinak: s jedne strane smanjuje izloženost šire populacije reklamnim porukama kladionica, a s druge strane može intenzivirati angažman već aktivnih korisnika, što je potencijalno problematično s aspekta odgovornog kockanja.
Važan aspekt koji se često zanemaruje u javnoj raspravi o zabrani oglašavanja jest pitanje tržišnog natjecanja između licenciranih i nelicenciranih operatera. Kladionice koje posluju u skladu s hrvatskim zakonodavstvom podliježu reklamnim ograničenjima, dok nelicencirani operateri koji ciljaju hrvatske korisnike putem interneta te ograničenja de facto ignoriraju. Rezultat je da zabrana oglašavanja u određenoj mjeri stavlja legalne operatere u nepovoljan položaj u odnosu na one koji posluju izvan pravnog okvira, što je paradoks koji regulatori moraju uzeti u obzir pri oblikovanju budućih politika.
Porezna uprava je u posljednjih nekoliko godina pojačala suradnju s financijskim institucijama u cilju praćenja tokova prema nelicenciranim operaterima, a banke su dobile upute za blokiranje transakcija prema određenim primateljima. Međutim, korištenje kriptovaluta i alternativnih platnih metoda ostavlja prostor za zaobilaženje i ovih mjera, što je problem koji nije specifičan za Hrvatsku i s kojim se suočavaju regulatori diljem Europe.
Zaključno, sustav zabrane oglašavanja kladionica u Hrvatskoj predstavlja regulatorni okvir koji je u teoriji sveobuhvatan, ali u praksi nailazi na značajne izazove provedbe, posebno u digitalnom okruženju. Zakonodavni temelji postavljeni izmjenama Zakona o igrama na sreću daju regulatornim tijelima alate za djelovanje, no kapaciteti nadzora i brzina prilagodbe regulacije tehnološkim promjenama ostaju ključni čimbenici koji određuju stvarnu učinkovitost zabrane. Iskustva europskih zemalja s restriktivnijim modelima, poput Italije, pokazuju da strože zabrane same po sebi ne rješavaju strukturalne probleme tržišta igara na sreću, već ih često samo premještaju u manje vidljive kanale. Hrvatska stoga stoji pred izazovom pronalaska ravnoteže između zaštite korisnika, financijskih interesa legitimnih operatera i sportskog sektora, te tehničkih mogućnosti nadzora koje su regulatorima na raspolaganju u sve složenijem digitalnom ekosustavu.
W polskim systemie opieki zdrowotnej leczenie OBPS leży w gestii pulmonologów. Tymczasem zaburzenia oddychania podczas snu w 99 proc dotyczą górnych dróg oddechowych, będących specjalizacją laryngologiczną. Dr Michał Michalik wskazuje na patową sytuację leczenia przypadłości w ramach NFZ – “Pacjent trafia do pulmonologa, który nie zawsze ma szeroką wiedzę z zakresy laryngologii. Na podstawie badania polisomnograficznego pacjent otrzyma zalecanie postępowania objawowego, najczęściej leczone sprzętem jak na przykład protezą oddechową czy aparaturą do wtłaczania ciśnienia. Natomiast laryngolodzy nie mają wiedzy na temat zaburzeń oddychania podczas snu. Tkanki, które oglądają w ciągu dnia, wyglądają zupełnie inaczej w nocy, podczas snu.”
“Ważne jest, aby uświadomić pacjentom jak poważny jest to problem zdrowotny. Mam dzisiaj przeświadczenie, że wiedza dostępna w mediach jest o wiele pełniejsza niż ta, którą otrzymamy od większości lekarzy. Medycyna rozwija się dynamicznie, ale w bardzo wąskiej skali. Jest to wolno toczący się walec edukacyjny również wśród medyków i może trwać latami zanim się nauczą i przekażą tę wiedzę pacjentowi” – tłumaczy dr Michalik. I podkreśla, jak ważna jest komunikacja problemu do lekarzy pierwszego kontaktu – “To oni mają możliwość dotarcia do pacjentów i przekazania im tej wiedzy, chociażby w zakresie zmian które pacjent sam może wdrożyć, aby udrożnić drogi oddechowe podczas snu.”
Oddział otolaryngologiczny w Szpitalu Czerniakowskim w Warszawie jest kolebką leczenia OBPS dzięki prof. Andrzejowi Kukwie, który zapoczątkował szerzenie wiedzy na ten temat i rozpoczął leczenie zabiegowe. Na konsultacje oraz zabiegi w całej Polsce pacjenci musza jednak bardzo długo czekać. Centrum Medyczne MML rozpoczęło leczenie bezdechu sennego w ramach NFZ, umożliwiając ubezpieczonym nieodpłatne konsultacje i większość procedur zabiegowych na podstawie skierowanie od lekarza pierwszego kontaktu. Jednak nie wszystkie badania będą wykonane w ramach Funduszu. Chory zapłaci z własnej kieszeni między innymi za badanie przepływu nosa lub badanie tomograficzne. Natomiast dzieci mogą uzyskać pomoc dzięki Fundacji Silny Oddech.
